Најискреније,
Најнежније,
Увек су близу,
У страху
И стрепњи,
Нади
И чежњи,
Очи моје мајке.
Раширене,
Нежне,
Пуне топлине,
Спремне за
Загрљај,
Спремне за
Утеху,
У сваком трену су ту
Руке моје мајке.
Најнежнији,
Мудар,
Увек присутан,
И када је тешко-ту је,
Ведрином
Прошаран ,
Каже: “Биће боље”,
Искренији
Од свих других
За које знам
Осмех је моје мајке.
ЉУБАВ ЈЕ СВЕТИЊА
Дуго нисам имао ни сетру ни брата
Врло често сам тужан био
Али сам своју наду у срцу
Пажљиво гајио, стрпљиво крио.
После осам година чекања
Добра рода се до нас прошетала
Срећан сам веома тада постао
Рода је мој живот улепшала.
Две мале сестре донела ми рода
Пре званичног за то термина
Моје се срце стисло, скупило
Јер хоће сестре уз себе да има.
Опоравка дани брзо су прошли
Мали завежљаји кући су дошли
Сву љубав своју поклонио сам њима
Такве сестре би свако волео да има.
Захваљујем доброј нежној роди
И захваљујем нашој мами
Имати две сестре тако лепе
Право је богатство, разуми свете.
Мама привија све нас уз себе
И њено срце тако лепше куца
Природа јој дала, да уз њено,
Куцају још три мала срца.
Љубав је светиња, мора да се чува,
Ја љубав пружам и љубав примам
Зато сам срећан што од свих људи
баш ја најбоље сестре на свету имам.
Лука Максимовић, VI/3
ОШ “Цар Константин”-Ниш
Наставница: Драгана Антић
Цвеће за сестрице и Лукину маму!
MOJA MAMA
Moја мама, знајте, има највеће срце
Осмех у њему станује и велико сунце
Ја то сунце рукама држим и сестре моје две
А мама љубављу великом својом грли нас све.
Моја мама је, верујте, најбоља на свету
А љубав њена налик је најлепшем цвету,
Мирисни тај цветић осваја лепотом
А мама нас децу зове својим животом!
За срећну маму која таквог сина одгајила и наставници Драгани Антић, цвеће!