Svetski dan izbeglica - 20. juni.
Izbeglica je osoba koja je protiv svoje volje raseljena iz svog mesta stalnog boravka. Rešavanjem svog trajnog mesta boravka ili povratkom kući prestaje izbeglički status.
Rat, beda, loša socijalna politika...
Naša zemlja, Srbija, prihvatila je iz izbegla i raseljena lica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova.
Dokle se stiglo sa njihovim zbrinjavanjem?
"Ženeva, 4. april 2014.godine - Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija danas je izdala preporuku da se započne proces prestanka statusa izbeglica raseljenih iz Hrvatske tokom 1990tih. Skoro 20 godina nakon prestanka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, okolnosti koje su dovele do raseljevanja su se iz temelja promenile. Regionalna saradnja je intenzivirana, došlo je do dobrovoljnog povratka, različite etničke grupe pokazale su kako je miran suživot moguć, a sve je očitiji i napredak na ekonomskom i političkom planu."
Ima li ematije sa ugroženim ljudima? Da li smo u mukotrbnoj borbi za golu egzistenciju zaboravili na osnovna načela humanosti?
Teška ekonomska situacija, nezaposlenost, beznađe možda oslikavaju nesolidarni odnos prema ugroženima? I sama se osećam kao izbeglica u svojoj zemlji.
Šta će biti sa nama ako izgubimo ljudskost?
Azilanti iz Azije i Afrike uključili su se u humanitarne akcije i pomažu u obnovi Srbije koja je katastrofalno pogođena poplavama.
Rat, beda, loša socijalna politika...
Naša zemlja, Srbija, prihvatila je iz izbegla i raseljena lica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova.
Dokle se stiglo sa njihovim zbrinjavanjem?
"Ženeva, 4. april 2014.godine - Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija danas je izdala preporuku da se započne proces prestanka statusa izbeglica raseljenih iz Hrvatske tokom 1990tih. Skoro 20 godina nakon prestanka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, okolnosti koje su dovele do raseljevanja su se iz temelja promenile. Regionalna saradnja je intenzivirana, došlo je do dobrovoljnog povratka, različite etničke grupe pokazale su kako je miran suživot moguć, a sve je očitiji i napredak na ekonomskom i političkom planu."
Ima li ematije sa ugroženim ljudima? Da li smo u mukotrbnoj borbi za golu egzistenciju zaboravili na osnovna načela humanosti?
Teška ekonomska situacija, nezaposlenost, beznađe možda oslikavaju nesolidarni odnos prema ugroženima? I sama se osećam kao izbeglica u svojoj zemlji.
Šta će biti sa nama ako izgubimo ljudskost?
Azilanti iz Azije i Afrike uključili su se u humanitarne akcije i pomažu u obnovi Srbije koja je katastrofalno pogođena poplavama.
Poplave, zajednička nevolja nas je zbližila. Daje mi nadu da smo samo ljudi sa manama i vrlinama, dobro uvek pobedi u nama.
RSS Feed
