http://www.nationalgeographic.rs/vesti/7183-kako-su-pojedini-gradovi-u-srbiji-dobili-imena.html Gradovi najzanimljivijih imena u Srbiji uglavnom su nazivani po vladarima, svecima, ali i anegdotama njihovih stanovnika. Vladičin HanPo predanju, ovaj grad dobio je ime po usamljenom hanu koji se nalazio na “carskom drumu”, u ataru sela Kalimance. Reč je o kući koju je, prema podacima publicist Tatomira P. Vukanovića, polovinom XIX veka podigao Stefan Grk. On je, dok je bežao od Turaka, sagradio han za prihvat karavana, ali i kako bi sam imao utočište. Kasnije je ovu kuću prodao skopskom mitropolitu i vladici Pajsiju, po kojem je han nazvan Vladičin han. Oko hana je, potom, formirano naselje, koje je ime dobilo po ovoj kući. Foto: Wikimedia Commons Inače, reč je o „mladom“ gradu – ono je prvi put pomenuto u pisanim izvorima tek pre oko 120 godina. Skrivena blaga: 10 evropskih gradova koje vredi posetiti ZrenjaninOko šest stotina godina, ovaj grad je nosio ime Bečkerek, koji se upotrebljavao od prvih pisanih tragova o ovom naselju. Kako se navodi na zvaničnoj internet prezentaciji ovog grada, „ne postoje verodostojna objašnjenja o poreklu i značenju imena Bečkerek, koje se izgovaralo u raznim varijantama“. Neki istoriografi izvode reč iz izmena naroda Pečeneza, istoričar Sentklarai tvrdi da je osnivač ovog naselja pleme Beče i Gregor, a turski putopisac Evlija Čelebija opisuje naselje kao „Beš Telek“ („pet dinja“- pet poluostrva između begejskih meandara na kojima se razvilo naselje). Foto: Profimedia Zrenjanin je 1935. ime promenio u Petrovgrad – po kralju Petru Prvom Karađorđeviću, a tokom Drugog svetskog rata je nemačka okupaciona vlast vratila gradu ime Bečkerek i dodala reč „Veliki“. Ipak, drugog oktobra 1946. godine, na dvogodpo revolucionaru i narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. po revolucionaru i narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.išnjicu oslobođenja, grad je dobio ime Zrenjanin, po po revolucionaru i narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. Znate li koji je grad najstariji na svetu? KragujevacOvaj grad se prvi put pominje u turskom popisnom defteru iz 1476. godine, i to kao „Kragujofča“ – bivši trg na kojem su 32 kuće. Uglavnom se smatra da je dobio ime po kraguju, vrsti jastreba koja se u srednjem veku koristila za lov. Ova ptica je danas centralni simbol grba grada Kragujevca. Foto: Wikimedia Commons LeskovacKako kaže legenda, u blizini mesta na kojem se danas nalazi ovaj grad nalazilo se brdo ispod kojeg se nalazilo jezero. Kada je ono presušilo, ostala je samo leska, biljka čiji je plod lešnik, te je grad pre šest vekova nazvan po njoj. Ipak, u vreme vladavine Osmanlija, Leskovac je nazivan Hisar – što na turskom znači „tvrđava“. Foto: Wikimedia Commons Novi SadGrad osnovan na zalasku XVII veka (1694. godine) ranije je nosio imena Racka varoš (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) i Petrovaradinski šanac (Peterwardeiner Schantz), a od 1748. on je Novi Sad (Neoplanta, Neusatz, Ujvidek). Na svim ovim jezicima, on znači isto – „novi zasad“. Foto: Wikimedia Commons Otkrijte: 8 najgostoljubivijih gradova na svetu MladenovacPo legendi, oko dva veka pre Kosovske bitke u ovaj deo današnje Srbije sa svojom dvojicom braće se doselio mladić s Kosova po imenu Mladen. Oni su odlučili da ostanu na ovom tlu, te su po braći nastali toponimi „Mladenovac“ (po Mladenu), „Vlaška“ (po Vlajku) i „Rajkovac“ (po Rajku). Foto: Wikimedia Commons AranđelovacTlo na kojem se nalazi ovaj grad nekada je pripadao selu Vrbica, a s obzirom na to da je knez Miloš Obrenović često boravio u lečilištu Bukovičke banje, vladar je rešio da u Vrbici podigne crkvu u čast Svetom Arhanđelu Gavrilu i da od jednog dela Vrbica i dela Bukovika napravi varošicu koja će biti nazvana po ovom svecu. Foto: Wikimedia Commons UžiceMnogo toga u vezi sa istorijom Užica još uvek nije razjašnjeno, ali je jedno sigurno – ovaj grad nosi isto ime već najmanje sedam stotina godina. U jednom dubrovačkom dokumentu iz 1329. godine, pominje se kao Vsice, a o tome kako je dobio ime postoje brojne legende. Foto: Wikimedia Commons Po jednoj od njih, oni koji su se protivili Turcima bili su ograđivani, odnosno „vođeni u žice“, ali po njoj grad nije postojao (makar pod tim imenom) pre dolaska Osmanlija. Po drugoj legendi, u ovom gradu su izrađivana mala užad – „užice“, pa ga je nazvao narod po njemu. Treća legenda govori o anegdoti nekadašnjih Užičana koji su se odlobodili lopova i čuli njihovo „Vala, braćo, nećemo ti nikad više u žice“. Četvrta je možda i najrealnija: po njoj je grad nazvan po uskim i dugačkim njivama koje su se nazivale „užicama“. Saznajte: U kojim gradovima je hrana najukusnija? Шта покрива осигурање деце у школи
Школе са осигуравајућим кућама уговарају колективно осигурање, а како је реч о малим премијама, симболичне су и одштете које се исплаћују у случају незгоде Још нису ни сведени рачуни око тога колико је кућни буџет коштала припрема ученика за ову школску годину, а нови трошкови већ пристижу. Са првим родитељским састанком наставници су уз годишње обавезе испоставили и рачун за осигурање ученика, што је углавном необавезујуће, међутим већина родитеља се одлучује да издвоји овај новац јер он осигурава дете током боравка у школи и ван ње. Осим пружања информације колико то кошта на годишњем нивоу и са којом компанијом је школа уговорила осигурање за децу, наставници се углавном не баве обавештавањем родитеља шта је полисом осигурања покривено. С обзиром на то да је реч о сумама од неколико стотина динара на годишњем нивоу, тек кад дође до незгоде, а најчешће је реч о прелому, родитељи се побуне око „малог износа” који дете добије од осигуравајуће куће. – Ако се за годину дана плати премија осигурања стотинак динара, тешко је очекивати да ће осигурана сума за прелом руке бити неколико десетина хиљада динара, и веровали или не – то све јасно пише у условима осигурања које осигуравајућа кућа представља директору школе. До застоја у комуникацији долази када директор задужи наставнике да информишу родитеље о могућности осигурања ђака. Јер, наставник не сматра да је неопходно да родитељима каже шта је тачно покривено осигурањем и колике су осигуране суме. Кад се штета догоди, родитељи бивају незадовољни, а кривица, које у ствари нема, сваљује се на осигуравајуће куће – наводи се на порталу „Све о осигурању”. Зато је, како саветују, потребно одмах на почетку године затражити од представника школе тачне информације о томе шта је покривено осигурањем деце у школи и колике су осигуране суме. Ако се испостави да су то неодговарајући услови, сваки родитељ има право да не пристане на ову понуду и не плати осигурање. Полиса коју школе нуде преко осигуравајућих кућа је заправо осигурање од последица несрећног случаја или незгоде и покрива незгоде које се десе и у школи, али и на излету, игралишту, летовању, и то 24 часа дневно. Углавном су покривени пад, удар предметом, саобраћајна незгода, опекотине и друге незгоде које могу изазвати повреде, инвалидитет или смрт осигураника. – Премије које родитељи уплаћују нису исте код свих осигуравајућих кућа, али од тога углавном зависи и осигурана сума, као и врсте покрића – кажу на овом порталу. Примера ради, у компанији „Винер штетише” осигурање за годишњу премију од 100 динара по ученику подразумева одштету од 1.300 динара у случају лома кости, инвалидитета до 130.000 динара, а за смрт услед незгоде одштета износи 104.000 динара. Покривен је и ризик смрти услед болести, а осигурана сума је 78.000 динара. Постоје и друге могућности – премије од 150 динара, 200 или 250 динара, па су и осигуране суме сразмерно веће. Тако, на пример, на годишњу премију од 250 динара осигурана сума за лом кости износи до 3.400 динара. У „Дунав осигурању” премије могу бити 150, 200, 250, 300 и 350 динара годишње по ученику, а од тога зависе и осигуране суме. На премију од 150 динара, у случају трајног инвалидитета осигурана сума је 260.000, за смрт услед незгоде 130.000, а за смрт услед болести 60.000 динара. За премију од 350 динара годишње, ови износи су 600.000 динара, 300.000 динара и 100.000 динара. У појединим компанијама, попут „Ђенерали осигурања”, према подацима са њиховог званичног сајта, висина премије зависи од броја пријављених ученика, јер је реч о колективном осигурању. Оно што је најважније јесте да родитељи не пропусте да увек пре уплате премије осигурања за дете траже обавезно све детаље овог уговора како не би дошли у ситуацију да исплаћена штета буде мања него што су очекивали. Наравно да нико не жели да му дете доживи било какву непријатност или незгоду у школи, али ако се то ипак догоди, добро је знати који су услови осигурања, с обзиром на то да осигуравајуће куће до детаља ове податке достављају школама приликом уговарања осигурања за ђаке. Kad ste u nedoumici, ako ne znate značenje neke reči ovo je pravo mesto za vas!
https://onedrive.live.com/view.aspx?resid=4ABD59B78167DAB4!181&ithint=file%2cpdf&app=WordPdf&authkey=!ALT2NJkG0ESA Српска дечја дигитална библиотека http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka Збирка садржи 127 дигиталних копија књига из српске књижевности за децу. Национални уређивачки одбор, састављен од професора књижевности за децу и библиотекара, одабрао је књиге за децу узраста од 3 до 13 година које по свом садржају, уметничким, историјским и књижевним вредностима представљају сам врх српске књижевности за децу. Пројекат је реализован у НБС 2004. године. Издавачи из Србије су, као сарадници НБС у овом значајном националном пројекту, уступили Библиотеци ауторска права за постављање целокупних књига у пуном тексту. Пројекат је проистекао иоду од из ширег међународног пројекта Међународна дечја дигитална библиотека (ICDL - International Children’s Digital Library - www. icdlbooks. org), чији је циљ да у периоду од 2002. до 2007. године изгради дигиталну збирку од 10. 000 књига за децу на 100 језика света.
Na današnji dan umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dositej Obradović.
|
Archives
June 2019
Moj profil
|