PRAVILNIK O STEPENU I VRSTI OBRZOVANJA NASTAVNIKA I STRUCNIH SARADNIKA U OSNOVNOJ SKOLI.docx8/17/2016 9. 5. 2016. Мотивационо писмо Учитељица сам, седам година дирекно укључена у инклузију као патронажни учитељ. Искуство које сам стекла радом са децом ометеном у развоју у Специјалној школи помогло ми је у индивидуалном раду са децом . Подршка коју сам пружала првенствено деци са којим сам радила али и другој деци у разреду, деца су стекла поверење у мене, а ја научила да поштујем то. Од самог укључивања у инклузију било је доста непознаница, отворених питања, дипломатских одговора водитеља семинара о инклузији, штурих и немуштих одговора аутора разних пројеката о инклузији, мене то није обесхрабрило. Потражила сам помоћ и још увек сам у потрази за одговорима и сазнањима, од оних који имају више искуства у раду. Контактирала сам колеге и родитеље из других крајева Србије, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, из Лондона, Русије... Неке колеге су биле за сарадњу, други игнорисали мејлове. Шта сам постигла? За свако дете са којим сам радила тражила сам начин, метод, најбољи прилаз детеу. Свако дете је посебна прича, сви се они разликују али иста је потреба за пажњом, потреба за поверењем. Свако дете се везује за нас, наш задатак је да га осамосталимо и припремимо за будуће задатке, да их припремимо за живот. Претрпела сам физички напад од хипер агресивног ученика, одбијање, омаловажавање нашег посла, неке колеге и директори школа у нашем раду „лове грешке“, не признају напредак, битно је да се тај „проблем“ реши. Деца нису проблем, нису ствар коју можете склонити када вам се не свиђа. А управо то се дешава, док су имали моју подршку напредовали су, када оду у више разреде немају подршку, изгубљени су. Многе радове; примере добре праксе сам публиковала, ушли су у Базу знања: Сабора учитеља, Дигиталног часа, Центар за развој науке, технологије и нформатике, Нови Сад, Креативне школе, учесшће на акцији глобалне инклузивне мреже као једини представник из Србије. Сакупила збирку материјала о инклузији, из сопственог искуства и туђих искустава на свом сајту http://decijkutak.weebly.com/inkluzija. Као предавач на вебинару „Процена знања преко интернета уз помоћ софтера HotPotatoes-а“, истакла пример добре праксе употребе веб алата у раду и са децом са посебним потребама. Не кривим никога, наставници немају времена, планови су обимни али заборављају се та деца. Прича пуна инклузије спушта завесу . Аплауз је мук, јавност обманута, виде се мањкавости силних пројеката и семинара. Било је људи укључених у МИО мрежи, а „тешке“ ученике пребацији у друго одењење, било је и водитеља семинара о инклузији који се сагласише да хипер агресивном ученику упишу оцене, а да му ни очи нису видели! Инклузивно, него шта!? Жао ми је деце која су напустила школовање, да ли је то смисао инклузије? Да ли смо ми као људи заслужни за промашену „инвестицију“, за људе који виде само личну добит. Вратимо инклузију на праву стазу, укључимо људе који желе, умеју и могу радити са овом децом. Не могу написати да се и ја не водим интересима, доста, баш доста сам радила у инклузији као волонтер, имам и ја своју децу! Да, желим часно и поштено да радим посао који умем, посао који ме испуњава и да за свој рад будем адекватно плаћена. Преко двадесет година тражим посао, директоре школе не интересује рад, неке друге вредности које ја не поседујем су на цени. Да ли ће и овом приликом пресудити те вредности или залагање, труд, посвећеност? Ви сте на потезу, а јавност суди. С поштовањем Анка Рашић Министар просвете, науке и технолошког развоја Група за социјалну инклузију Немањина 22-26, Београд Предмет: Захтев за стављање на листу лица сa доказима Имам искуства у раду са децом са посебним потребама, 7 година као патронажни учитељ и 2 године рада у Специјалној школи. Уз захтев прилажем:
„Дефицит пажњње и хиперактивност“ – 2. Део „Дефицит пажњње и хиперактивност“ – 1. Део „Мултимедији у инклузивном образовању“ „Инклузивно образовање и ИОП“ „Проблематично дете у разреду“ „Учионица добре воље“ „Дете са епилепсијом у разреду“ Моји примери добре праксе у инклузији се налазе се у Базама знања :
Препоруке :
У Зајечару подносилац захтева Анка Рашић 12. 5. 2016. Измењен текст јавног позива и продужен рок Јавни позив за стављање на листу лица компетентних у области инклузивног образовања и васпитања за школску 2015/16. и 2016/17. годину На основу члана 64. став 7. Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“, број 55/13) и члана 12. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, број 55/13), Министар просвете, науке и технолошког развоја објављује јавни позив за утврђивање листе лица компетентних у области инклузивног образовања и васпитања. Стручњаци са ове листе ће бити ангажовани на пословима подршке установи и/или родитељу/старатељу, детету/ученику за кога је затражена додатна подршка у образовању и васпитању:
Захтев за стављање на листу лица компетентних у области инклузивног образовања и васпитања могу поднети запослени у образовању и васпитању са најмање осам година радног искуства, положеним испитом за лиценцу, најмање три године искуства у спровођењу инклузивног образовања и који имају остварене резултате у развоју образовања и стечен професионални углед, као и други стручњаци који својим активностима доприносе унапређивању праксе инклузивног образовања и васпитања. Пријава кандидата треба да садржи:
Предност да буду стављени на листу лица компетентних у области инклузивног образовања имају кандидати који испуњавају следеће критеријуме: 1) имају искуство у пружању подршке у области инклузивног образовања другим запосленима у образовању 2) познају прописе и процедуре у спровођењу инклузивног образовања, 3) имају објављене радове или јавне наступе који промовишу и заговарају инклузивно образовање; 4) аутори су и водитељи обука у области инклузивног образовања. Захтев за стављање на листу лица сa доказима потребно је доставити на адресу: Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Група за социјалну инклузију, Немањина 22-26, 11 000 Београд, са назнаком: „Јавни позив за листу лица за ИО”. Рок за подношење захтева је 16. мај 2016. године. Контакт особа за пружање додатних информација је Љиљана Симић, телефон број 011/311 3348, адреса електронске поште: ljiljana.simic@mpn.gov.rs . Tugu je lako prepoznati, ali što se traume tiče, situacija je znatno složenija jer su simptomi često zamaskirani i liče na neke druge probleme: frustraciju, bes, probleme sa koncentracijom ili radom u grupi, pa se ovoj deci često daju pogrešne dijagnoze.
Tugu je lako prepoznati, ali što se traume tiče, situacija je znatno složenija jer su simptomi često zamaskirani i liče na neke druge probleme: frustraciju, bes, probleme sa koncentracijom ili radom u grupi, pa se ovoj deci često daju pogrešne dijagnoze. Učenje i uklapanje u školsku sredinu je teško za decu koja su doživela traumu, ali kada nastavnik utvrdi da je uzrok problema preživljena trauma, on može da prilagodi svoj pristup detetu i na taj način mu pomogne da savlada gradivo. Evo 10 konkretnih stvari koje morate imati na umu ukoliko u svojoj učinici imate takvo dete. 1. Dete koje je doživelo traumu ne pokušava da vas namerno iznervira. Ukoliko je dete sporo i čini se odsutno, setite se da ono to ner radi vama u inat, već zato što ga situacija kod kuće opterećuje i skreće pažnju sa onoga što ostala deca rade. I 2. Dete koje je doživelo traumu je zabrinuto zbog onoga što će se možda desiti u budućnosti. Školska rutina može imati blagotvoran efekat ovom slučaju, tako da je poželjno da dete funkcioniše u uređenom sistemu. 3. Čak i ako se vama situacija ne čini tako strašnom, važno je to kako se dete oseća. Možda će se vama učiniti da situacija i nije toliko strašna, ali to kako se dete oseća usled stresa kojem je izloženo je ono što je najvažnije. Zamislite situaciju iz detetovog ugla, situaciju nad kojom nemate kontrolu, taj osećaj da vam su vam život i bezbednost ugroženi. Ta situacija može biti jedan strašan događaj, ali to može biti i nagomilani hronični stres koje doživljavz, na primer, dete koje živi u siromaštvu i svakodnevno brine o tome gde će živeti i šta će jesti, a uz to gleda i roditelje koji su pod stresom. 4. Trauma nije uvek povezana sa nasiljem. Trauma je često povezana sa nasiljem, ali deca čest mogu da budu pod stresom i zbog drugih situacija — poput razvoda, selidbe, verbalnog zlostavljanja. 5. Ne morate da znate tačan uzrok traume da biste bili u stanju da pomognete detetu. Umesto da se koncentrišete na detalje traumatične situacije, potrudite se da detetu koje pati date što je moguće veću podršku. Držite se onih problema koji su očigledni — bes, briga, povlačenje u sebe i radite da detetu pomognete da njih prevaziđe. Poštujte detetovu privatnost u najvećoj mogućoj meri. 6. Deci koja su doživela traumu je jako važno da znaju da su u nečemu dobra i da imaju osećaj da mogu da utiču na svet oko sebe. Potrudite se da im "namestite" situaciju u kojoj će pokazati svoje sposobnosti i tako im pomozite da ojačaju svoje samopouzdanje. 7. Stres je diretno utiče na učenje. Kada su pod stresom, deci je teško da usvajaju gradivo. Potrudite se da barem učionica za njih bude mesto na kome su opušteni i gde osećaju pordršku sredine. 8. Deci koja su doživela traumu je često teško da postignu samokontrolu. Neka deca koja su doživela traumu rastu uz roditelje koji su emocionalno nedostupni, a kako još uvek nisu dovoljno zrela da pomognu sama sebi, ona često problematičnim ponašanjem skreću pažnju na sebe ili imaju problema sa koncentracijom. 9. Sasvim je prihvatljivo da dirktno pitate dete šta vi možete da uradite kako biste mu pomogli. 10. Deci koja su doživela traumu možete pružiti podršku i van učionice. Podelite ove savete sa svojim kolegama, objasnite im da između deteta i njegovog ponašanje ne stoji znak jednakosti i da ponšanje obično pokazuje šta se detetu dešava u životu. Prenesite kolegama da se češće zapitaju o tome kakve živote njihovi učenici imaju van učionice. KutakNet http://www.kutaknet.com/index.php/kutak-za-dusu/10-stvari-koje-svaki-nastavnik-mora-da-zna-o-deci-koja-su-prezivela-traumu Dinka Juricic Kako motivirati učenike Duboko vjerujem da nema loših učitelja, ali da ima uspješnih i onih koji tek trebaju postati uspješni. Portal Busy Teacher ovako vidi razliku:   http://pcpress.rs/deca-racunari-i-programiranje/ Kako će 2Simple softver pomoći nastavnicima da, oslanjajući se na tehnologiju, inspirišu učenike i podignu obrazovne standarde? Odgovor na to pitanje daje nam Mark Barous, koji je učestvovao na konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju“ Mark Barous je predstavnik kompanije 2Simple Software koja je tokom prethodnih 16 godina proizvela softver koji se svakodnevno koristi u preko 80 odsto škola i vrtića Engleske. U poslednjih nekoliko godina proširili su svoje poslovanje na druge kontinente, pa se njihova rešenja mogu pronaći u školama od Dubaija i Amerike do Južnoafričke Republike i Kine. Mark je ovih dana posetio Beograd i učestvovao na konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju“, gde je predstavio rešenja 2Code i Purple Mash. Radili ste u školi kao nastavnik i direktor. Koliko vam je ta praksa pomogla u razvijanju edukativnog softvera? Sebe i dalje smatram nastavnikom, a iskustva koja sam imao kao razredni starešina i direktor pomažu mi da ostanem svestan značaja koji motivacija ima za uspeh učenika. Razumem i da je neophodno da podržimo i obučimo nastavnike ukoliko želimo da integrišemo neki softver u obrazovno okruženje. Nadam se da će mi moja trenutna pozicija omogućiti da obezbedim tu podršku za naša postojeća i buduća rešenja. Šta izdvaja softver koji proizvodi kompanija 2Simple? Naš softver za organizaciju nastavnog plana bazira se na Internet materijalu koji radi po principu cloud‑a, zove se Purple Mash i funkcioniše na svim platformama. Verujemo da je on jedinstven zbog onoga što nudi učenicima i nastavnicima. Purple Mash je kolekcija više od 30 programa koji se mogu koristiti za organizaciju nastavnog programa namenjenog deci uzrasta od tri do 11 godina. Mališani pomoću njega mogu da stvaraju umetnička dela, komponuju muziku, dizajniraju i štampaju 3D modele, uče da kucaju, prave kvizove, prezentuju svoj rad kroz različite formate i mnogo više. Što je još važnije, u vremenu kada se kompanije i škole okreću ka budućnosti, 2Code pomaže deci da nauče da programiraju. Verujemo da programiranje najmlađima pruža veštine koje će im biti neophodne za digitalne poslove budućnosti. Kada neka škola kupi Purple Mash, učenicima i nastavnicima pružamo mogućnost da ga besplatno koriste i kod kuće. Naša kompanija smatra da je učenje nešto što počinje u školi, a zatim se nastavlja kod kuće, i obrnuto. Kako deca (a i nastavnici) prihvataju 2Code? Verujem kako deca žele da nauče da programiraju. Nakon razgovora s mnogo đaka iz različitih škola, zaključio sam da oni više ne žele da budu samo pasivni korisnici, već i autori sadržaja. 2Code im pomaže da razviju svoje programerske veštine kroz seriju aktivnosti. Svaki dan desetine hiljada učenika uči da programira uz ovaj softver. 2Simple veruje da je programiranje jezik koji deca moraju da nauče i neophodno je da dobro znaju njegovu formu i strukturu. 2Code im pomaže da nauče ovaj jezik na smislen način, uz gramatiku programiranja koju razvijaju uz lekcije koje s vremenom postaju sve teže i pomažu im da utvrde ono što su ranije naučili, usvoje nova znanja i primene ih u nekom drugačijem kontekstu. Nakon što deca nauče formu i strukturu ovog novog jezika, mogu početi da koriste besplatnu platformu u okviru njega kako bi razvili sopstvene igre ili materijale. Najveća barijera predavanju programiranja u školama jesu veštine i samopouzdanje nastavnika. Od početka rada na ovom rešenju, bilo nam je važno da nastavnicima pružimo kompletan materijal za podršku. Uz 2Code dobijate veliki broj propratnih materijala i plan rada koji bi trebalo da pomogne nastavnicima da razviju svoje veštine programiranja kako bi mogli da predaju učenicima na najbolji način. Šta biste savetovali nastavnicima u Srbiji kada je reč o prihvatanju novih obrazovnih alata? Poručio bih nastavnicima da se ne boje novih obrazovnih alata. Postoji mnogo Internet materijala koji objašnjavaju nastavnicima kako da koriste ove nove alate u svojoj učionici. Njihova integracija u nastavni plan omogućiće nastavnicima da organizuju aktivnosti koje će pomoći deci da postignu bolje rezultate na svim poljima. Intervju je urađen u saradnji sa British Council-om.  |
Archives
August 2016
Moj profilCategories
|
RSS Feed