Vodic kako do informacija o izvorima finansiranja i resursima za skole nastavnike saradnike10/22/2015
0 Comments
Iz pera jednog nastavnika „Службени гласник РС“, бр. 86/2015 од 14.10.2015: Правилник о сталном стручном усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника (почео да важи од 15.10.2015) Родило се и сад га ваља љуљати. Је ли се тако беше каже? Но, како год да се каже, ваља га и прочитати и ја то урадих. Сад га ваља и анализирати. Неке новине постоје, неки би рекли да је у питању чист шминкерај, а ја бих рекао да се суштински готово ништа није променило. Највећа новина је што се портфолио више не помиње. :) А баш сам красан текст написао о томе и Министарство (у даљем тексту „они“) ме демантова. Е, да немам портфолио сад бих га направио! :) Наместо тога, почињем са анализом и то оних делова који су ми привукли пажњу. Неподељену. (Морао сам ово последње да додам, мада је бесмислено :) ). ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 2. Ред је ред, па је тако и ред да се почне од почетка (или скоро од почетка). На прва два члана никакве примедбе немам, али да ли ви разликујете професионални развој од стручног усавршавања? Изгледа да је ово потоње подскуп овог првог, али шта се ту још налази, потпуна ми је мистерија. Ако је неко одгонетнуо, молим да ми разјасни. ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 3. Одмах да вас обавестим да лични план професионалног развоја правимо и даље. И даље не знамо како он треба да изгледа и даље не знамо механизме како ћемо се самопроцењивати и напокон, и даље не знамо зашто пишемо тај план, али га, ето пишемо. Лични план професионалног развоја наставника, васпитача и стручног сарадника сачињава се на основу самопроцене нивоа развијености свих компетенција за професију наставника, васпитача и стручног сарадника (у даљем тексту: компетенције). ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 5. На почетку овог члана „они“ кажу: Стручно усавршавање из члана 4. став 1. тач. 1), 2) и 3) овог правилника јесте обавезна активност наставника, васпитача и стручног сарадника утврђена педагошком нормом, у оквиру 40-часовне радне недеље. Поменути четврти члан вам набраја активности које треба да спроводите, а тачке вам конкретизују активности. И наравно, јавља се исти проблем као и код претходног Правилника, а гласи: како се сад рачуна 40-часовна радна норма? Да ли наставник добија сате на недељном нивоу да се стручно усавршава или се, рецимо, тачка два која каже: (2) излагањем на састанцима стручних органа и тела које се односи на савладан програм стручног усавршавања или други облик стручног усавршавања ван установе, рачуна у оне сате којима нас директор задужује кроз рад у стручним органима школе? Мислим, ми то време проводимо на састанку Стручног већа или Стручног актива или Стручног тима (нисам сигуран да ли је и тим стручан, али кад сам већ тако кренуо), а већ нам је у опису посла (поменуте 40-часовне) да то време тако проводимо, па да ли су то ти сати или су сад то сати СУ? Такође, тачка три каже: (3) учешћем у: истраживањима, пројектима образовно-васпитног карактера у установи, програмима од националног значаја у установи, међународним програмима, скуповима, семинарима и мрежама, програму огледа, раду модел центра… Ако радимо самоевалуацију, ми тада истражујемо. Да ли су нам то сати којима смо задужени да радимо у Тиму за самовредновање или сати СУ? Дакле, исти проблем као и са другом тачком. Знам ја да је то у школи све повезано и све се прожима, али да ли можемо некад то прожимање да оставимо по страни и рецимо, да будемо конкретни, а у законским (под)актима је то некако више него упутно. Знам, рећи ћете ви, па Стручно веће наставника природних наука може да прође и без приче о семинарима, књизи или научном чланку. Иако не капирам разлику између профи развоја и стручног усавршавања, ипак капирам да стручно усавршавање подразумева и размену искустава. Па питам сад ја вас: може ли састанак Стручног већа да прође без тога, па таман семинар ни не поменули? ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 8. Програм до 30 учесника који се остварује на даљину има два водитеља. Број полазника може да буде већи од 30 и при томе је организатор дужан да обезбеди још по једног реализатора на сваких наредних 15 учесника. Логично питање на ово је – а зашто? :) Рецимо да неки семинар на даљину има 60 учесника. Према овоме, морало би да постоји четири реализатора. Зашто не би двоје реализатора радила два пута са по тридесет учесника, на пример? :) Организатор је дужан да изведе програм за групу од најмање 15 учесника. Организатор може да изведе програм и за мање од 15 учесника. Овај део је напросто божанствен. :) Иако су ове две реченице, које стоје једна уз другу, у (благој) колизији, да ли ова потоња може да значи да је довољан један учесник? :) Један је мање од петнаест, каже математика. И да ли ово „може“ значи: „Да, можете ви то, само напред“ или „Па, може, ако баш мора и ако су услови такви да мора, а и одобрење вам треба, знате ли то“? :) ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 12. Овај део баш ми се допада: Организатор програма добија од Завода листу идентификационих кодова (токена) коју додељује учесницима, а на основу којих учесници након обуке, а најкасније у року од 10 дана од завршетка обуке, региструју своје бодове на интернет страници Министарства, попуњавају евалуациони образац и добијају електронско уверење о савладаном програму. И ови токени ми звуче као термин из СФ филмова, те су тиме моје симпатије утолико веће. Оно у шта (благо) сумњам је да ће се прописани рок поштовати. Но, хајде, видећемо. Једино ми није јасно зашто се потражује штампано уверење (и сви живи га штампају, и „они“ и организатор), кад може да се одштампа ово електронско, али добро. ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 20. Некада детаљи вас открију колико сте и да ли сте уопште икада радили у школи и шта сте радили. Педагошки колегијум установе одређује свог члана који прати остваривање плана стручног усавршавања установе и о томе тромесечно извештава директора. Имају ли „они“ уопште (благу) представу колико је ово посла за једног човека? Рецимо у школи, која попут моје, има готово стотињак углавном наставног, уз мало појачање ненаставног кадра? Ако су мислили да то раде педагози, требало би да се сете да су их малко десетковали по школама, те неће увек бити у прилици да то изведу. ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Члан 22. Аааа, дођосмо и до занимљивијег дела. :) У оквиру пуног радног времена наставник, васпитач и стручни сарадник има 64 сати годишње различитих облика стручног усавршавања Немојте да гледате ову бројку 64. Нема она везе са радним недељама. Нема она везе ни са чим. Она вам је добијена простим збрајањем 44 сата усавршавања у установи, што је заоставштина из минулих времена, коју из етеричних разлога не ваља мењати и нове бројке, настале благонаклоношћу „њих“ према нама, а која сад износи 20 сати усавршавања на семинарима и осталом. Некада је било 24. Хвала „им“. :) И даље у тексту вам се појављују (ничим претходно изазвани) – бодови, као и обавеза да их сакупите сто током пет година, а у ствари то је оних 20 сати, али нису то сати, пошто сат не мора увек да буде и бод и обратно. Ко је разумео, разумео, не могу све да вам цртам. :) Уосталом, погледајте и сами: Сат похађања обуке стручног усавршавања има вредност бода. Дан учешћа на стручном скупу има вредност једног бода. Дан учешћа на стручном и студијском путовању има вредност једног бода. Мени додуше све ово нема вредност здраве логике и никада, али никада ми неће бити јасно како васцели дан проведен на стручном скупу може бити исти као и сат на семинару, иако се „активности“ разликују. Па, заправо и „разликују“ се, али баш тако да демантују ову „њихову“ логику. Најпре, на конференцијама је по правилу више предавача, док их је на семинару најчешће два. Мени звучи природније да ћу више тога чути од више људи. Друго, ако су „они“ мислили да је сваки семинар чиста креативна радионица, канда су се преварили, а и бејах не на једној конференцији која је, осим пленарног, имала и рад у групама, где се и те како радионичарски радило. Но, ако су ово биле „рупе“, следи „кратер“ и то онакав који је направио метеор одговоран за изумирање диносауруса ономад. Захтев за признавање одговарајућег броја бодова остварених учествовањем на међународном стручном усавршавању, Заводу подноси установа у којој је наставник, васпитач и стручни сарадник запослен. Ово је толико неуређено, те подложно најгорим могућим (зло)употребама, да је можда боље да уопште није поменуто. Ништа иноземци и тачка. Или да нам иноземци напишу колико сати, бодова или токена (обожавам ту реч), ионако су доказано паметнији од нас. Наставник, васпитач и стручни сарадник дужан је да у току пет година оствари најмање 100 бодова из различитих облика стручног усавршавања из става 2. тачка 2. овог члана, од чега најмање 80 бодова из одобрених програма стручног усавршавања. Или шта? :) И ово изгледа значи да имамо право на 20 сати неодобреног програма. Потпуно сам заинтересован да видим како ће колеге тих 20 сати постизати. :) Но, вратимо се једној новини (или ми се макар чини да то јесте), поменутој у члану осмом: Програм који се остварује на даљину путем интернета може да траје од две до пет недеља, са максималним оптерећењем од осам сати недељно, у укупном трајању од осам до 40 сати. Ови програми обавезно имају и део који се реализује непосредно у трајању од најмање два, а највише 24 сата. Део програма који се реализује непосредно, изводи се у групама до 30 учесника. „Они“ су, мислим, на тај део у члану 22. заборавили или су учењу на даљину дали апсолутни примат. Јер како другачије објаснити ово бодовање? Ево, да „направимо“ најдужи могући онлајн семинар. Дакле, петонедељни уз 24 сата уживо. То му дође, ако добро рачунам, 64 сата. :) Јер, пазите, нигде „они“ нису рекли да се онај „живи“ додатак не рачуна. Јесу ли рекли? Нису. :) Па, подразумева се, рећи ћете ви. Видите, драги моји, разлика између добрих закона и стабилне државе и онога што ми овде имамо је да се ништа не подразумева. :) ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Могућа замерка овом новом Правилнику, који то у ствари није, могла би бити то што није конкретизовао бодовање активности током СУ унутар установе. Иако су многи то приговорили и старом Правилнику, ја баш и не. Школе се разликују, као и рад у њима, па и добре и лоше стране. Ако школа може да фаворизује оне активности које су њој најпотребније, боље је да то учини, него да губи време испуњавајући бесмислене захтеве неког универзалног Правилника, писаног за неке фиктивне ситуације и идеалне школе, како то већ обично бива. ✓✗◊★♪♫♠♣♥♦ Ја, генерално, на Правилник замерки немам. „Они“ су га практично закрпили, а по томе како су га радили и по ономе што се између остављених редова може видети, очигледно им је апсолутно маргинална ствар. Да им је приоритет, позвали би се креативци, а таквих има, знате и сами, па би се ту убацили и блогови и Фејсбук и сајтови и комплетан ИКТ, али и још много тога другог, што креативни наставници раде, а што преко свих тих друштвених мрежа готово свакодневно можемо да видимо, па би претумбали Правилник и закрпили рупе, те направили нешто људски и напокон решили вечити проблем јурцања за бодовима. А и иако имамо „право и дужност“, макар овим Правилником нисмо санкционисани ако не остваримо ни једно ни друго. :) Овако или онако, иако стручно усавршавање наставника јесте важно, постоје и сигурно важније ствари и искрено се надам да ће им се „они“ посветити. Јер само то може да буде изговор за ово, а ово може да „пије воду“ до нечег бољег када се други, важни услови испуне. То је оно што ја чекам, а СУ… Па, ваљда када се неко одлучи да буде наставник, зна да мора да ради на себи. Ако тога нема, неће бити добар у свом послу. То се знало и пре ових правилника. :) Ајд, уздравље. About these ads For World Teachers’ Day, A Look At What Classrooms Look Like Across The Globe Every year on Oct. 5, UNESCO highlights the importance of teachers as they work tirelessly to educate the world. Here’s a look at the classrooms they work in. Jason Wells BuzzFeed News Reporter Class 11 girl students attend a class at Zarghona high school in Kabul, Afghanistan. Omar Sobhani / Reuters Nearly three years after she was shot by Taliban gunmen, Pakistani schoolgirl-turned-teen activist Malala Yousafzai urged world leaders gathered at the United Nations in New York last week to help millions more children get an education. The slogan for this World Teachers’ Day 2015 — celebrated each year on Oct. 5 since 1994 — is “Empowering teachers, building sustainable societies.” Reuters photographers combed the planet documenting the learning environments for students in resource-rich nations like Japan or the United States, to those struggling to get an education in poverty- or war-stricken nations. Ukraine Art teacher Hanna Snitko poses for a picture with final year students of the Ukrainian Humanities Lyceum in their classroom in Kiev, Ukraine. Gleb Garanich / Reuters PakistanMaster Mohammad Ayoub poses with his fifth-grade students at a local park in Islamabad, Pakistan. Caren Firouz / Reuters MalaysiaTahfiz or Koranic students in Madrasah Nurul Iman boarding school outside Malaysia’s capital city, Kuala Lumpur.Olivia Harris / Reuters BrazilTeacher Marcos Paulo Geronimo with first-grade high school students from the Dante Alighieri school in São Paulo, Brazil. Paulo Whitaker / Reuters EcuadorStudents of the Don Bosco Technical Collegue in Quito, Ecuador. Guillermo Granja / Reuters MoroccoTeacher Moulay Ismael Lamrani with his class in the Oudaya primary school in Rabat, Morocco. Youssef Boudlal / Reuters EnglandYear 9 Biology boys class with teacher Suzanne Veitch at Forest School in London, England. Russell Boyce / Reuters JapanFirst-grade students with their teacher Teruko Takakusaki during their homeroom period at Takinogawa Elementary School in Tokyo, Japan. Reuters JordanTeacher Hanan Anzi with Syrian refugee students at Al Zaatari refugee camp in the Jordanian city of Mafraq, near the border with Syria. Muhammad Hamed / Reuters BurundiA teacher leads a class session at the ecole primaire Ave Marie in Burundi’s capital Bujumbura. Thomas Mukoya / Reuters UruguayTeacher Ana Dorrego with students of the rural school Agustin Ferreira on the outskirts of Minas city, Uruguay. Andres Stapff / Reuters United StatesTeachers Carla Smith and Laura Johnson pose for a picture with their third grade class at Jesse Sherwood Elementary School in Chicago, Illinois, United States. Jim Young / Reuters RussiaStudents of the 10th form of the Gymnasium 1567 with their teacher of history, Tamara Eidelman, in Moscow, Russia.Maxim Shemetov / Reuters Gaza StripMohammed Zurob marks an exercise for his first-grade students during an English lesson inside a classroom at Taha Huseen elementary school in Rafah in the southern Gaza Strip. Ibraheem Abu Mustafa / Reuters ChileTeacher Guillermo Valenzuela with students of primary grade who are attending a night school for adults at Laura Vicuna school in Santiago, Chile. Ivan Alvarado / Reuters AfghanistanTeacher Mahajera Armani and her class of girls at their study open area outside Jalalabad city, Afghanistan. Parwiz Parwiz / Reuters VietnamNguyen Thi Phuong teaches a third-grade class in the primary school of Van Chai in Dong Van district north of Hanoi, Vietnam. Nguyen Huy Kham / Reuters Ivory CoastTeacher Kahon Rochel with students at the the EPV Sinai primary school in Abidjan, Ivory Coast. Luc Gnago / Reuters Jason Wells is a news editor for BuzzFeed News and is based in Los Angeles. Contact Jason Wells at [email protected]. More ▾ |
Archives
December 2021
Moj profilCategories
|