All Categories

Bezakonje u Školskoj upravi Zaječar

1/14/2019

0 Comments

3.
Odgovor

Анка Рашић
пет, 31. авг 2018. 12:38
коме Školska uprava

Poštovana Jasna,

Izutetno Vas cenim i poštujem, zato se obraćam Vama. Sama ne znam šta i kako razrešiti situaciju. Iz priloženog Videćete da su upisivani časovi engleskog jezika retroaktivno, a nisu održani. Dnevnik rada na kraju ja ne smem potpisati, to je nezakonita radnja. Molim Vas, pomozite da se razreši situacija na zakonskoj osnovi.

Анка Рашић <ankarasic4@gmail.com>
30.08.2018. 17:24 (пре 19 сати)
коме planovitekija

OŠ “Svetozar Radić”
Tekija

Poštovani direktore,

Zvala sam Vas jutros( na službeni telefon) niste se javili, zato Vam se ovako obraćam. Toma učitelj je zvao i preneo mi, da treba da potpišem na zadnjoj straini Dnevnika rada.
Ja ću potpisati Dnevnik, to je moja obaveza, samo da Vas podsetim na neke činjenice!
Do 20. novembra deca su redovno imala časove engleskog jezika.

Naime, deca u Planinici nemaju nastavu engleski jezika od 20. novembra. Tadašnji direktor je upoznat - nije se mogla naći zamena.

Pošto škola nije obezbedila profesora engleskog jezika, ja sam po predviđenom rasporedu u kontinuitetu držala svoje časove u dogovoru sa direktorom, a sve u cilju bezbednosti dece i u ime njihovog prava. (U suprotnom, deca bi imala pauzu dva školska časa.) Realizovane časove sam upisala u Dnevnik rada. Moje učenice su đaci pešaci.

U četvrtak 19. 04. 2018.  došla je učiteljica Jelena da predaje engleski jezik. Dušan, sekretar, u petak 20. 04. 2018. negoduje, zbog upisivanja mojih časova u rublikama rasporedom predviđene za engleski jezik. Njegovo negodovanje se odnosilo na to, kako da opravda Ugovor o radu sa predhodnom koleginicom, koja je završila sa radom u Planinici 20. novembra. Kao što sam navela, ja sam upisivala svoje časove od 20. Novebra do dolaska koleginice Jelene.

Suština tenzije, na relaciji Dušan - ja, je bila potreba da se neodržani časovi engleskog jezika upišu retroaktivno, na ime koleginice koja nije održala časove, što bi trebalo da bude dokumentovano. Nije mi bila jasna njegova reakcija, citiram : “Kako da ja sada pravdam Ugovor o radu, kada nema mesta za upis časova engleskog jezika”!

Posle toga, Vi, direktore, sa Jelenom upisujete retroaktivno časove u Planinici, uz obrazloženje: “Bitna je administracija, to se gleda, a rad, nije bitan”.

Znači, uz Vaše odobrenje bivaju upisani časovi koje niko nije održao u tom vremenskom period. U prilog tome govori Dnevnik rada.

Vi ste meni odobrili da ne držim subotom nadoknadu časova, izgubljenih u danima kada smo bili zavejani, a sve u cilju da se olakša deci i da im se ne bi uskraćivao vikend. Ja sam te časove održala u hodu, tokom radnih nedelja, a upisivala u delu Dnevnika za radne subote.

Napomena:
Ističem da ću Dnevnik potpisati ako mi dozvolite da u napomeni napišem sve ovo priloženo, uz Vaš potpis.

Pošto ste me već odpisali, kao radnika škole, očekujem pisani odgovor da bih mogla da ispoštujem zakonske obaveze i zaštitim svoja prava.
Molim Vas još jednom da sagledate situaciju i na validni i zakonit način reši ova zavrzlama.

S poštovanjem
Anka Rašić

4.
ОШ „Светозар Радић“
Коче Анђелковића бр. 65
Текија

   З  А  Х  Т  Е  В Школском одбору
Предмет:     :     Захтев да Школски одбор испита пријем радника на радном месту
                                                         библиотекара
Школа у Планиници, децембра 2017. била је пред затварањем, због преласка учитељице на повољније радно место која је, такође, била у статусу на одређено време. Иако је одељење било пред затварањем, због немогућности да се нађе радник, по речима тадашње директорке, тешко сам се изборила да будем примљена на то радно место.

Рад у нехуманим условима, одвојеност   од породице и пријатеља није ме обесхрабрио. За мој рад у одељењу директори су имали речи хвале...
Упркос условима ( недстатак протока информација, интернета, није ме спречили да учествујем у неколико међународних пројеката. Презентујем рад рађен са ученицима у Планиници,   на Сабору учитеља у Београду јуна 2018.

Ове године радим осам међународних пројеката, у часопису ТМ-а
http://decijkutak.weebly.com/aktivnosti/vesela-skola-u-planinici
На седам страна пишем о „историјату школе у Планиници и садашњим постигнућима“. Такође,   мој ауторски пројекат добија ознаку квалитета на еTwinningu.
http://decijkutak.weebly.com/portfolio/strucno-usavrsavanje-2017-2018

Пошто је мој статус незахвалан, упркос мом раду, приморана сам на упућивање овог Захтева да покушам да заштитим своја радна права. У прилог томе иде следећа ситуација у школи.

Због гашења једног одељења разредне наставе у матичној школи „Светозар Радић“, један учитељ остаје нераспоређен. Не знам по којим критеријумима је одлучено да најстарији учитељ, Тома бива упућен на радно место у Планиници? При том остаје слободно радно место место библиотекара, наставника музичког и ликовног васпитања !
На мој Захтев за рангирањем наставника на одређено време, директор је усмено одговорио да нема других наставника на одређено време, осим мене. Потом позива Милана Стојановића и Милана Мудринића, не знам у ком својству? Стојановић је на председник синдиката у општини, а Мудринић, председник синдиката школе, нисам члан синдиката, а колико ми је познато синдикат штити права радника или права директора! Зашто је дошло до „убеђивања“ да сам ја једини наставник на одређено време?
Сестра правника, Душана Балића, од 1. Априла 2018. године ангажована да предаје енглески језик, школа није могла да обезбеди професора енглеског језика, те је учитељица Јелена ангажована. Дана 19.04. 2018. године је дошла у Планиницу , није имала примедбу, након њеног одласка приметила сам да је графитном оловком обележила два часа 27. 11. 2017. године.
Од 20. Новембра до Јелениног доласка, ја сам у договору са тадашњим директором држала своје часове предвиђене распоредом и уписивала у Дневник. Дана 20. 04. 2018. Душан Балић, секретар, негодује због мог уписивања часова у рубрикама предвиђеним распоредом за енглески језик. Суштина тензије, на релацији Душан - ја, је била потреба да се неодржани часови енглеског језика упишу ретроактивно, на име колегинице која није одржала часове, што би требало да буде документовано. Није ми била јасна његова реакција, цитирам : “Како да ја сада правдам Уговор о раду, када нема места за упис часова енглеског језика”!

После тога, директор са Јеленом уписујете ретроактивно часове у Планиници, уз образложење: “Битна је администрација, то се гледа, а рад, није битан”. Значи, уз директорово одобрење бивају уписани часови које нико није одржао у том временском период. У прилог томе говори Дневник рада.

Због горе наведене реакције ја сам била приморана да обавестим Мирослава Јонашковића, човека који је одговоран за процес образовања и васпитања на територији општине Кладово. Носила сам се мишљу да обавестим надлежне у Школској управи али после предлога правнику да то учини сматрла сам да ће прибећи законитом решењу.

Часови су уписани ретроактивно и то у присуству директора, Драгана Бућковића. Дневник мора бити потписан од стране директора школе и одељењског старешине, ја нисам потписала, предложила сам да у напомени упишем ову незакониту радњу!
Мени је директор одобрио да не држим суботом надокнаду часова, изгубљених у данима када смо били завејани, а све у циљу да се олакша деци и да им се не би ускраћивао викенд. Ја сам те часове одржала у ходу, током радних недеља, а уписивала у делу Дневника за радне суботе. Након обраћања директору, писани одговор директора нисам добила!
Добила сам решење о престанку радног односа, а да ми није понуђена ни једна могућност ангажовања у школи. Сестра Душана Балића, секретара, као награду за свој незаконити рад добија посао на радном месту библиотекара и ...
Обзиром на чињеницу, да сам ја ангажована од 11. јануара 2017. И дуже сам радила у школе оправдано сам тражила бодовање радника на одређено време за пријем на слободна радна места. Како се директор оглушио, обраћам се вама.
Позивам се на ове чланове Закона:

На основу (Закон о основама система образовања и васпитања у чл. 139 - услови за пријем у радни одност, као и чл. 144- Услови за рад наставника, васпитача и стручног сарадника) сматрам да испуњавам услове за рад у настави.

После обављеног разговора са директором сматрам да сам дискриминисана у односу на учитељицу Јелену . Моје основно уставно право је да се позовем на
                            Закону о раду чл.19 – Забрана дискриминације

Član 19 Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona.

Захтевам да Школски одбор испита пријем радника на радном месту библиотекара.
                                                 Молим писани одговор.

11. 09. 2018. С поштовањем
Анка Рашић

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,
НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Немањина 22-26
11000 Београд
                                                                    Кабинет министра

Захтев; Хитан инспекцијски преглед у ОШ „Светозар Радић“ у Текији

Школа у Планиници, издвојено одељенје ОШ „Светозар Радић из Текије, децембра 2017. била је пред затварањем, због преласка учитељице на повољније радно место која је, такође, била у статусу на одређено време. Иако је одељење било пред затварањем, због немогућности да се нађе радник, по речима тадашње директорке, тешко сам се изборила да будем примљена на то радно место.

Рад у нехуманим условима, одвојеност   од породице и пријатеља није ме обесхрабрио. За мој рад у одељењу директори су имали речи хвале...
Упркос условима ( недстатак протока информација, интернета, није ме спречили да учествујем у девет међународних пројеката. Презентујем рад рађен са ученицима у Планиници,   на Сабору учитеља у Београду јуна 2018.

Ове године радим девет међународних пројеката, у часопису ТМ-а
http://decijkutak.weebly.com/aktivnosti/vesela-skola-u-planinici
на седам страна пишем о „историјату школе у Планиници и садашњим постигнућима“. Такође,   мој ауторски пројекат добија ознаку квалитета на еTwinningu.
http://decijkutak.weebly.com/portfolio/strucno-usavrsavanje-2017-2018

Пошто је мој статус незахвалан, упркос мом раду, приморана сам на упућивање овог Захтева да покушам да заштитим своја радна права. У прилог томе иде следећа ситуација у школи.

У ОШ „Светозар Радић“ из Текије, издвојено одељење у Планиници, до 20. новембра деца су редовно имала часове енглеског језика. Деца у Планиници немају наставу енглески језика од 20. новембра. Тадашњи директор је упознат - није се могла наћи замена. Пошто школа није обезбедила професора енглеског језика, ја сам по предвиђеном распореду у континуитету држала своје часове у договору са директором, а све у циљу безбедности деце и у име њиховог права. (У супротном, деца би имала паузу два школска часа.) Реализоване часове сам уписала у Дневник рада. Моје ученице су ђаци пешаци.

Сестра правника , Душана Балића, учитељица Јелена, од 1. Априла 2018. године ангажована да предаје енглески језик, школа није могла да обезбеди професора енглеског језика. Дана 19.04. 2018. године је дошла у Планиницу , није имала примедбу, након њеног одласка приметила сам да је графитном оловком обележила два часа 27. 11. 2017. године.

Свесна чињенице да је то незаконито урађено, чекала сам сутрашњи дан да позовем директора и упутим у насталу ситуацију. Међутим, у петак ме је предухитрио правник школе, брат учитељице Јелене, који је врло грубим тоном и неприкладном интонацијом упутио питање, Зашто сам ја уписивала своје часове у рубрикама распоредом предвиђене за енглески језик и како да оправда Уговр о раду са предходном колегиницом. Још је и додао да се не могу уписати ретроактивно часови енглеског језика, јер сам ја попунила празна места. Још је и додао, цитирам :"То што си ти држала часове, није битно, ниси смела да уписујеш у рубрике предвиђене за енглески језк". Образложила сам да ја ништа нисам радим саминицијативно , већ у договору са бившим директором. И даље је инсистирао, убеђујући ме да сам направила велику грешку.
Предложила сам да упита неког из Школске управе како да се ова немила ситуација реши. На шта је правник видно промењеним тоном и интонацијом рекао :"Наћи ће се неко решење."
После шока и великог стреса, а свесна чињенице да се ради о незаконитој радњи и да сам ја најодговорнија за свој Дневник рада и да се од мене тражи да учествујем у незаконитој причи.преживљавам праву голготу. Зашто? Свесна да се налазим у незавидној ситуацији, а поучена искуством са терена где све што се науми то се и уради у прилог нечијој потреби. Сам разговор са правником ми је итекако потврдио моју немоћ да се држим Закона ( Да не дозволим да се ретроактивно часови уписују). Познавајући Закон знала сам која је моја обавеза и да је ученицима ускраћено право на похађање наставе, а што су у пар наврата родитељи мени стављали до знања да су свесни да им деца губе наставу. Чак су упућивали претње да ће децу пребацити у школу у Брзој Паланци. Један од родитеља је преговарао са наставницом енглеског језика ОШ"Стефанија Михајловић"- Брза Паланка. Са чим су били упознати и директори обеју школа. Све време сам пратила ситуацију и уредно обавештавала бившег директора школе( телефонским разговором).

Због горе наведене, дана 21. 04. 2018 реакције ја сам била приморана да обавестим Мирослава Јонашковића, човека који је одговоран за процес образовања и васпитања на територији општине Кладово. Носила сам се мишљу да обавестим надлежне у Школској управи али после предлога правнику да то учини сматрла сам да ће прибећи законитом решењу.
Доласком на место директора Драгана Бућковића, почиње ова прича око ангажовања учитељице Јелене на место професора енглеског језика и потребе за ретроактивним уписивањем часова енглеског језика.
Директор са Јеленом уписујете ретроактивно часове у Планиници, уз образложење: “Битна је администрација, то се гледа, а рад, није битан”. Значи, уз одобрење директора бивају уписани часови које нико није одржао у том временском период. У прилог томе говори Дневник рада.

Директор је мени одобрили да не држим суботом надокнаду часова, изгубљених у данима када смо били завејани, а све у циљу да се олакша деци и да им се не би ускраћивао викенд. Ја сам те часове одржала у ходу, током радних недеља, а уписивала у делу Дневника за радне суботе.
Због гашења једног одељења разредне наставе у матичној школи „Светозар Радић“, један учитељ остаје нераспоређен. Не знам по којим критеријумима је одлучено да најстарији учитељ, Тома бива упућен на радно место у Планиници? При том остаје слободно радно место место библиотекара, наставника музичког и ликовног васпитања !
На мој Захтев за рангирањем наставника на одређено време, директор је усмено одговорио да нема других наставника на одређено време, осим мене? Учитељица Јелена нема статус на одређено време? Потом позива Милана Стојановића и Милана Мудринића, не знам у ком својству? Стојановић је   председник синдиката у општини, а Мудринић, председник синдиката школе, нисам члан синдиката, а колико ми је познато синдикат штити права радника! Зашто је дошло до „убеђивања“ да сам ја једини наставник на одређено време? Зашто је Мудринић мени спочитавао да је бивши директори и познаје Закон, а дискреционо право директора је необориво?!
Обратила сам се и Радној подгрупи Школске управе Зајечар, добила сам одговор да нисам у систему, те не разматрају мој захтев! Тражило се од мене да потпишем на крају Дневник рада, за савет сам се обратила Јасни Васић и остала без одговора!!!

Питам, да ли је уписивање неодржаних часова постала пракса у нашој Школској управи? Ако нико до сада није реаговао, ако сви чуте и још учитељица Јелена за такав рад буде награђена запослењем у истој школи! При том, Јасна Васић лично зове да се технолошки вишак из Брзе Паланке који је примњен на радно место библиотекара у ОШ „Светозар Раддић“, врати у Брзу Паланку, а Учитељица Јелена се ангажује на радном месту библиотекара!
Да ли ће Министарство просвете стати на пут незаконитим радњама у нашој Школској управи? Да ли ћу ја бити вечито санкционисана зато што указујем на незаконити рад у школама?
Још четири године до пензије , а голгота у нашој Школској управи нада мном не престаје! Зашто се награђују наставници који незаконито раде?

С поштовањем
Анка Рашић
19. 09. 2018.

0 Comments

Rad sa roditeljima, Vitomirka Veljović

8/23/2016

0 Comments

PRAVILNIK O STEPENU I VRSTI OBRZOVANJA NASTAVNIKA I STRUCNIH SARADNIKA U OSNOVNOJ SKOLI.docx

8/17/2016

1 Comment

Motivaciono pismo i zahtev

5/17/2016

0 Comments

  9. 5. 2016.
                                               Мотивационо писмо

Учитељица сам, седам година дирекно укључена у инклузију као патронажни учитељ. Искуство које сам стекла радом са децом ометеном у развоју у Специјалној школи помогло ми је у индивидуалном раду са децом . Подршка коју сам пружала првенствено деци   са којим сам радила али и другој деци у разреду, деца су стекла поверење у мене, а ја научила да поштујем то.
Од самог укључивања у инклузију било је доста непознаница, отворених питања, дипломатских одговора водитеља семинара о инклузији, штурих и немуштих одговора аутора разних пројеката о инклузији, мене то није обесхрабрило. Потражила сам помоћ и још увек сам у потрази за одговорима и сазнањима, од оних који имају више искуства у раду. Контактирала сам колеге и родитеље из других крајева Србије, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, из Лондона, Русије... Неке колеге су биле за сарадњу, други игнорисали мејлове. Шта сам постигла?
За свако дете са којим сам радила тражила сам начин, метод, најбољи прилаз детеу. Свако дете је посебна прича, сви се они разликују али иста је потреба за пажњом, потреба за поверењем. Свако дете се везује за нас, наш задатак је да га осамосталимо и припремимо за будуће задатке, да их припремимо за живот.
Претрпела сам   физички напад од хипер агресивног ученика, одбијање, омаловажавање нашег посла, неке колеге и директори школа у нашем раду „лове грешке“, не признају напредак, битно је да се тај „проблем“ реши. Деца нису проблем, нису ствар коју можете склонити када вам се не свиђа. А управо то се дешава, док су имали моју подршку напредовали су, када оду у више разреде немају подршку, изгубљени су. Многе радове; примере добре праксе сам публиковала, ушли су у Базу знања: Сабора учитеља, Дигиталног часа, Центар за развој науке, технологије и нформатике, Нови Сад, Креативне школе, учесшће на акцији глобалне инклузивне мреже као једини представник из Србије. Сакупила збирку материјала о инклузији, из сопственог искуства и туђих искустава на свом сајту http://decijkutak.weebly.com/inkluzija. Као предавач на вебинару „Процена знања преко интернета уз помоћ софтера HotPotatoes-а“, истакла пример добре праксе употребе веб алата у раду и са децом са посебним потребама.
Не кривим никога, наставници немају времена, планови су обимни али заборављају се та деца. Прича пуна инклузије спушта завесу . Аплауз је мук, јавност обманута, виде се мањкавости силних пројеката и семинара. Било је људи укључених у МИО мрежи, а „тешке“ ученике пребацији у друго одењење, било је и водитеља семинара о инклузији који се сагласише да хипер агресивном ученику упишу оцене, а да му ни очи нису видели! Инклузивно, него шта!?
Жао ми је деце која су напустила школовање, да ли је то смисао инклузије? Да ли смо ми као људи заслужни за промашену „инвестицију“, за људе који виде само личну добит. Вратимо инклузију на праву стазу, укључимо људе који желе, умеју и могу радити са овом децом.
Не могу написати да се и ја не водим интересима, доста, баш доста сам радила у инклузији као волонтер, имам и ја своју децу! Да, желим часно и поштено да радим посао који умем, посао који ме испуњава и да за свој рад будем адекватно плаћена. Преко двадесет година тражим посао, директоре школе не интересује рад, неке друге вредности које ја не поседујем су на цени. Да ли ће и овом приликом пресудити те вредности или залагање, труд, посвећеност? Ви сте на потезу, а јавност суди.

С поштовањем
Анка Рашић

Министар просвете, науке и технолошког развоја
Група за социјалну инклузију
Немањина 22-26, Београд

Предмет: Захтев за стављање на листу лица сa доказима

Имам искуства у раду са децом са посебним потребама, 7 година као патронажни учитељ и 2 године рада у Специјалној школи. Уз захтев прилажем:

Радну биографију
2 примера добре праксе, укључивање учнице са ИОП-ом 2 у наставу и ученика са церебраном парализом, дете у колицима
доказе о стручном усавршавању у области инклузивног образовања:

„Процена знања преко интернета уз помоћ софтера Hot Potatoes“ , -предавач , пример добре праксе и са децом са посебним потребама„Родитељска рука која води“„Деца са посебним потребама у предшколској установи“„Развој инклузивног образовања кроз активности Савеза учитеља Републике Србије“„Ми смо толерантни, а ви“ , - презентер„Умеће комуникацфије“
„Дефицит пажњње и хиперактивност“ – 2. Део
„Дефицит пажњње и хиперактивност“ – 1. Део
„Мултимедији у инклузивном образовању“
„Инклузивно образовање и ИОП“
„Проблематично дете у разреду“
„Учионица добре воље“
„Дете са епилепсијом у разреду“
Моји примери добре праксе у инклузији се налазе се у Базама знања :

„Поплаве у Зајечару“, аутор и презентер, Сабор учитеља Републике Србије,Београд, 2010.- рад је намењем и особама са оштећеним видом и слухом
„Оријентација у простору“, аутор, ,Центар за развој науке, технологије и нформатике, Нови Сад, 2010. – Практични рад са децом ( ИОП 2)
„Присвојни придеви и писање сугласника ј“, ,Центар за развој науке, технологије и нформатике, Нови Сад, 2010.- Практични рад са децом (ИОП 2)
„ИК, интерактивна настава, инклузија“, аутор, Дигитални час, Београд, 2012.
Ми смо толерантни а ви“, аутор- презентер, Сабор учитеља Републике Србије, Београд, 2013. – пракрични рад са децом у( ИОП 2)
„На крилима маште“, координатор тима, Креативна школа , Београд, 2014., практични рад са дететом које болује од церебралне парализе- у колицима
Збирка материјала за инклузију на мом сајту http://decijkutak.weebly.com/inkluzija

Препоруке :

Директора школе са повратном информацијом присуствовања часу,

најбољи час у школи (одржале смо колегиница и ја са дететом са посебним потребама)

Председника ИРК у нашем граду
Просветног саветника

Мотивационо писмо

У Зајечару подносилац захтева
Анка Рашић
12. 5. 2016.

Измењен текст јавног позива и продужен рок

Јавни позив за стављање на листу лица
компетентних у области инклузивног образовања и васпитања
за школску 2015/16. и 2016/17. годину

На основу члана 64. став 7. Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“, број 55/13) и члана 12. Закона о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, број 55/13), Министар просвете, науке и технолошког развоја објављује јавни позив за утврђивање листе лица компетентних у области инклузивног образовања и васпитања.
Стручњаци са ове листе ће бити ангажовани на пословима подршке установи и/или родитељу/старатељу, детету/ученику за кога је затражена додатна подршка у образовању и васпитању:

пружање подршке у организацији рада установе и/или стручних тимова,
прилагођавање приступа образовању детета/ученика,
укључивање детета/ученика у вршњачку групу,
израда, примена и евалуација ИОП-а,
помоћ родитељима приликом доношења одлука о образовању и избору занимања детета /ученика,
успостављању интерресорне сарадње на локалном нивоу и
другим пословима у вези са образовном и социјалном инклузијом.

Захтев за стављање на листу лица компетентних у области инклузивног образовања и васпитања
могу поднети запослени у образовању и васпитању са најмање осам година радног искуства, положеним испитом за лиценцу, најмање три године искуства у спровођењу инклузивног образовања и који имају остварене резултате у развоју образовања и стечен професионални углед, као и други стручњаци који својим активностима доприносе унапређивању праксе инклузивног образовања и васпитања.

Пријава кандидата треба да садржи:

личне податке и радну биографију кандидата / кандидаткиње;
мотивационо писмо;
опис свог примера добре праксе укључивања деце/ученика из осетљивих група у редован образовни систем и континуираног пружања подршке за њихово напредовање;
минимум две препоруке које сведоче о доследном пружању квалитетне подршке свој деци са којом ради, ангажовању у подршци запосленима у својој установи и/или запосленима у другим установама у имплементацији ИО (препорука директорa и СТИО школе/установе, надлежнe ШУ, Мрежe подршке инклузивном образовању или друге релевентне институције/удружења и сл.)
доказе о стручном усавршавању у области инклузивног образовања.

Предност да буду стављени на листу лица компетентних у области инклузивног образовања имају кандидати који испуњавају следеће критеријуме: 1) имају искуство у пружању подршке у области инклузивног образовања другим запосленима у образовању 2) познају прописе и процедуре у спровођењу инклузивног образовања, 3) имају објављене радове или јавне наступе који промовишу и заговарају инклузивно образовање; 4) аутори су и водитељи обука у области инклузивног образовања.
Захтев за стављање на листу лица сa доказима потребно је доставити на адресу: Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Група за социјалну инклузију, Немањина 22-26, 11 000 Београд, са назнаком: „Јавни позив за листу лица за ИО”.
Рок за подношење захтева је 16. мај 2016. године.
Контакт особа за пружање додатних информација је Љиљана Симић, телефон број 011/311 3348, адреса електронске поште: ljiljana.simic@mpn.gov.rs .

0 Comments

OSNOVE MEDIJSKE PISMENOSTI

5/4/2016

0 Comments

Osnove medijske pismenosti_-_nastavnici from Ana Rasic

0 Comments

10 stvari koje svaki nastavnik mora da zna o deci koja su preživela traumu

5/2/2016

0 Comments

Tugu je lako prepoznati, ali što se traume tiče, situacija je znatno složenija jer su simptomi često zamaskirani i liče na neke druge probleme: frustraciju, bes, probleme sa koncentracijom ili radom u grupi, pa se ovoj deci često daju pogrešne dijagnoze.
Tugu je lako prepoznati, ali što se traume tiče, situacija je znatno složenija jer su simptomi često zamaskirani i liče na neke druge probleme: frustraciju, bes, probleme sa koncentracijom ili radom u grupi, pa se ovoj deci često daju pogrešne dijagnoze.
Učenje i uklapanje u školsku sredinu je teško za decu koja su doživela traumu, ali kada nastavnik utvrdi da je uzrok problema preživljena trauma, on može da prilagodi svoj pristup detetu i na taj način mu pomogne da savlada gradivo. Evo 10 konkretnih stvari koje morate imati na umu ukoliko u svojoj učinici imate takvo dete.
1. Dete koje je doživelo traumu ne pokušava da vas namerno iznervira.
Ukoliko je dete sporo i čini se odsutno, setite se da ono to ner radi vama u inat, već zato što ga situacija kod kuće opterećuje i skreće pažnju sa onoga što ostala deca rade. I
2. Dete koje je doživelo traumu je zabrinuto zbog onoga što će se možda desiti u budućnosti.
Školska rutina može imati blagotvoran efekat ovom slučaju, tako da je poželjno da dete funkcioniše u uređenom sistemu.
3. Čak i ako se vama situacija ne čini tako strašnom, važno je to kako se dete oseća.
Možda će se vama učiniti da situacija i nije toliko strašna, ali to kako se dete oseća usled stresa kojem je izloženo je ono što je najvažnije. Zamislite situaciju iz detetovog ugla, situaciju nad kojom nemate kontrolu, taj osećaj da vam su vam život i bezbednost ugroženi. Ta situacija može biti jedan strašan događaj, ali to može biti i nagomilani hronični stres koje doživljavz, na primer, dete koje živi u siromaštvu i svakodnevno brine o tome gde će živeti i šta će jesti, a uz to gleda i roditelje koji su pod stresom.
4. Trauma nije uvek povezana sa nasiljem.
Trauma je često povezana sa nasiljem, ali deca čest mogu da budu pod stresom i zbog drugih situacija — poput razvoda, selidbe, verbalnog zlostavljanja.
5. Ne morate da znate tačan uzrok traume da biste bili u stanju da pomognete detetu.
Umesto da se koncentrišete na detalje traumatične situacije, potrudite se da detetu koje pati date što je moguće veću podršku. Držite se onih problema koji su očigledni — bes, briga, povlačenje u sebe i radite da detetu pomognete da njih prevaziđe. Poštujte detetovu privatnost u najvećoj mogućoj meri.
6. Deci koja su doživela traumu je jako važno da znaju da su u nečemu dobra i da imaju osećaj da mogu da utiču na svet oko sebe.
Potrudite se da im "namestite" situaciju u kojoj će pokazati svoje sposobnosti i tako im pomozite da ojačaju svoje samopouzdanje.
7. Stres je diretno utiče na učenje.
Kada su pod stresom, deci je teško da usvajaju gradivo. Potrudite se da barem učionica za njih bude mesto na kome su opušteni i gde osećaju pordršku sredine.
8. Deci koja su doživela traumu je često teško da postignu samokontrolu.
Neka deca koja su doživela traumu rastu uz roditelje koji su emocionalno nedostupni, a kako još uvek nisu dovoljno zrela da pomognu sama sebi, ona često problematičnim ponašanjem skreću pažnju na sebe ili imaju problema sa koncentracijom.
9. Sasvim je prihvatljivo da dirktno pitate dete šta vi možete da uradite kako biste mu pomogli.
10. Deci koja su doživela traumu možete pružiti podršku i van učionice.
Podelite ove savete sa svojim kolegama, objasnite im da između deteta i njegovog ponašanje ne stoji znak jednakosti i da ponšanje obično pokazuje šta se detetu dešava u životu. Prenesite kolegama da se češće zapitaju o tome kakve živote njihovi učenici imaju van učionice.
KutakNet

http://www.kutaknet.com/index.php/kutak-za-dusu/10-stvari-koje-svaki-nastavnik-mora-da-zna-o-deci-koja-su-prezivela-traumu

0 Comments

Dobre navike uspešnog učitelja

4/10/2016

0 Comments

Dinka Juricic‎ Kako motivirati učenike

Duboko vjerujem da nema loših učitelja, ali da ima uspješnih i onih koji tek trebaju postati uspješni. Portal Busy Teacher ovako vidi razliku:

0 Comments

Deca, računari i programiranje

4/2/2016

0 Comments

http://pcpress.rs/deca-racunari-i-programiranje/
Kako će 2Simple softver pomoći nastavnicima da, oslanjajući se na tehnologiju, inspirišu učenike i podignu obrazovne standarde? Odgovor na to pitanje daje nam Mark Barous, koji je učestvovao na konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju“

Mark Barous je predstavnik kompanije 2Simple Software koja je tokom prethodnih 16 godina proizvela softver koji se svakodnevno koristi u preko 80 odsto škola i vrtića Engleske. U poslednjih nekoliko godina proširili su svoje poslovanje na druge kontinente, pa se njihova rešenja mogu pronaći u školama od Dubaija i Amerike do Južnoafričke Republike i Kine. Mark je ovih dana posetio Beograd i učestvovao na konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju“, gde je predstavio rešenja 2Code i Purple Mash.
Radili ste u školi kao nastavnik i direktor. Koliko vam je ta praksa pomogla u razvijanju edukativnog softvera?
Sebe i dalje smatram nastavnikom, a iskustva koja sam imao kao razredni starešina i direktor pomažu mi da ostanem svestan značaja koji motivacija ima za uspeh učenika. Razumem i da je neophodno da podržimo i obučimo nastavnike ukoliko želimo da integrišemo neki softver u obrazovno okruženje. Nadam se da će mi moja trenutna pozicija omogućiti da obezbedim tu podršku za naša postojeća i buduća rešenja.
Šta izdvaja softver koji proizvodi kompanija 2Simple?
Naš softver za organizaciju nastavnog plana bazira se na Internet materijalu koji radi po principu cloud‑a, zove se Purple Mash i funkcioniše na svim platformama. Verujemo da je on jedinstven zbog onoga što nudi učenicima i nastavnicima. Purple Mash je kolekcija više od 30 programa koji se mogu koristiti za organizaciju nastavnog programa namenjenog deci uzrasta od tri do 11 godina. Mališani pomoću njega mogu da stvaraju umetnička dela, komponuju muziku, dizajniraju i štampaju 3D modele, uče da kucaju, prave kvizove, prezentuju svoj rad kroz različite formate i mnogo više.
Što je još važnije, u vremenu kada se kompanije i škole okreću ka budućnosti, 2Code pomaže deci da nauče da programiraju. Verujemo da programiranje najmlađima pruža veštine koje će im biti neophodne za digitalne poslove budućnosti. Kada neka škola kupi Purple Mash, učenicima i nastavnicima pružamo mogućnost da ga besplatno koriste i kod kuće. Naša kompanija smatra da je učenje nešto što počinje u školi, a zatim se nastavlja kod kuće, i obrnuto.

Kako deca (a i nastavnici) prihvataju 2Code?
Verujem kako deca žele da nauče da programiraju. Nakon razgovora s mnogo đaka iz različitih škola, zaključio sam da oni više ne žele da budu samo pasivni korisnici, već i autori sadržaja. 2Code im pomaže da razviju svoje programerske veštine kroz seriju aktivnosti. Svaki dan desetine hiljada učenika uči da programira uz ovaj softver.
2Simple veruje da je programiranje jezik koji deca moraju da nauče i neophodno je da dobro znaju njegovu formu i strukturu. 2Code im pomaže da nauče ovaj jezik na smislen način, uz gramatiku programiranja koju razvijaju uz lekcije koje s vremenom postaju sve teže i pomažu im da utvrde ono što su ranije naučili, usvoje nova znanja i primene ih u nekom drugačijem kontekstu. Nakon što deca nauče formu i strukturu ovog novog jezika, mogu početi da koriste besplatnu platformu u okviru njega kako bi razvili sopstvene igre ili materijale.
Najveća barijera predavanju programiranja u školama jesu veštine i samopouzdanje nastavnika. Od početka rada na ovom rešenju, bilo nam je važno da nastavnicima pružimo kompletan materijal za podršku. Uz 2Code dobijate veliki broj propratnih materijala i plan rada koji bi trebalo da pomogne nastavnicima da razviju svoje veštine programiranja kako bi mogli da predaju učenicima na najbolji način.
Šta biste savetovali nastavnicima u Srbiji kada je reč o prihvatanju novih obrazovnih alata?
Poručio bih nastavnicima da se ne boje novih obrazovnih alata. Postoji mnogo Internet materijala koji objašnjavaju nastavnicima kako da koriste ove nove alate u svojoj učionici. Njihova integracija u nastavni plan omogućiće nastavnicima da organizuju aktivnosti koje će pomoći deci da postignu bolje rezultate na svim poljima.

Intervju je urađen u saradnji sa British Council-om.